Гљиве Ковчези и природна сахрана
Ове недеље истражујемо праксу зелене смрти: сахрањивање у ковчезима гљива, заједно са стагнацијом корпоративних климатских циљева и отпадом производа који се може компостирати.
На гробљу Меадоввале у Онтарију појавила се нова опција-Лоп Ливинг Цоцоон од 3.750 долара{3}}. Направљен од прерађених влакана конопље и мицелија (структура корена гљива), ковчег се биоразгради за око 45 дана под идеалним условима тла, далеко брже од дрвених или металних ковчега за које су потребне деценије. Проналазач Боб Хендрикс из Лооп Биотецх-а напомиње да су печурке најбољи природни рециклери; ковчег обогаћује биодиверзитет земљишта, за разлику од конвенционалних са потенцијалним хемијским процедним водама. У Европи је продато преко 2.000, а продаја у Северној Америци тек почиње.
Последњих година, природне сахране су постале популарне у Холандији.
Мишљења се разликују: Кети Валентин са природног гробља на острву Салт Спринг тврди да природна сахрана може бити једноставна (покров и домаће биљке) и да јој нису потребни потрошачки производи. Она наглашава да је реч о вредностима, а не о мерењу емисија. Сви саговорници су истакли „вредности“-изван еколошких користи, избор ове сахране прича причу о бризи за планету.
Ковчег са гљивама има средњу{0}}цену у Меадоввале-у, али неки сматрају да су такви производи непотребни. На крају крајева, главна привлачност лежи у одржавању животних вредности враћањем природи у смрт.


